Дунавски парк
Зелена површина у центру Новог Сада, налази се у близини Дунава, ослања се на Дунавску улицу, отуда му и име. Направљен је као изузетни простор за игру деце и одмарања за старије особе. Данас се Дунавски парк издваја као један од најзначајнијих зелених простора у граду, не само по својој историји већ и по богатству дендрофлоре. На релативно малој површини заступљено је више од 120 различитих биљних врста, форми и варијетета, са преко 600 стабала. Од листопадних дрвећа заступљене су мeчја леска, копривићи, платан, бреза, дивљи кестен, јавор, сребрна липа, јаблан и други a од четинара јела, чемпрес, црни бор, тиса, туја… Нижи спрат вегетације је формиран од шибља шимшира, жутике, јапанске дуње, црвеног дрена и др. Посебну вредност представљају стара, добро очувана стабла како аутохтоних тако и алохтоних врста, као и поједине егзотичне биљке, које парку дају препознатљив амбијент и значај у урбаној средини. Истичу се стабло пирамидалног храста и беле тополе као солитарна стабла на травњацима, као и дрворед – алеја копривића у парку. Од 33.695м² парка под зеленом површином је 22.000². Слови за најлепши и најуређенији градски парк.
Споменик природе „Дунавски парк“ је 1998.године заштићен Уредбом Владе Републике Србије („Сл.гласник РС“ број 25/1998.) као природно добро од великог значаја и сврстан је у II категорију заштите.
Простор данашњег Дунавског парка некада је био лиман, односно рукавац Дунава и мочварно подручје у непосредној близини Петроварадинскe тврђавe. Крајем XIX века започети су радови на његовом уређењу, насипању терена и обликовању парка, када је формирано и језеро са малим острвом „Ержебет“, које и данас представља његов препознатљив мотив. Током прве половине XX века парк се постепено развијао и добијао своју коначну физиономију, а савремени изглед утврђен је 1958. године према концепту архитекте Ратиборa Ђорђевића, који је задржао природне карактеристике терена и истакао језеро као централни елемент. Парк је завршен 1962. године.
Поред природних вредности, парк има и изузетан културни значај, који се огледа у бројним скулптурама и споменицима уклопљеним у његов амбијент. Међу њима се издваја скулптура „Девојка са рогом изобиља“, рад Ђорђа Јовановића, као и споменици и бисте истакнутих личности српске културе, попут Ђуре Јакшића, Мирослава Антића и Бранка Радичевића. Склад природе, историје и уметности чини Дунавски парк једним од најлепших и најпрепознатљивијих простора Новог Сада. Први цветни партер према Дунавској улици, око “Нимфе”, направљен је 1925.
О Дунавском парку брине Јавно комунално предузеће „Градско зеленило“, чији стручњаци и радници преко целе године изводе различите радове у циљу одржавања и унапређења ове зелене површине.
Реконструкција парка која је спроведена у периоду 2020-2022.године је обухватила партерно уређење (уређење стаза и платоа, уређење мобилијара и дечијег игралишта), реконструкцију атмосферске канализације и језера и увођење заливног система на простору целог парка.