Футошки парк

За његовог управљача одређено је ЈКП „Градско зеленило“, а о његовом одржавању брине РЈ „Детелинара“ чије седиште се налази у окриљу Футошког парка. Протеклих година у парку је уведен систем за заливање. У наредном периоду Планиране су активности на партерном уређењу парка, као и ревитализација зеленила.

Футошки парк настао је у првој декади XX века, непосредно по изградњи Јодне бање, као парк посебне намене подигнут око бање. Првобитно идејно решење овог парка понудио је чувени мађарски пејзажни архитекта Армин Пец-млађи. Овај пројекат није реализован, али су у изведеном решењу препознатљиви елементи овог пројекта. Делимична реконструкција парка урађена је 1964. Године према пројекту обнове Футошког парка (1962.) Аутора Ратибора Ђорђевића. Пажљиво осмишљене стазе, алеје, одморишта, богати цветни партери и дендрофлора указују на висок ниво првобитног пројектантског решења. Парк карактерише веома богат фонд биљног материјала са више од 100 врста, варијетета и форми декоративне дендрофлоре, са многобројним егзотичним и аутохтоним сортама. Бушење првог бунара у кругу данашњег „Футошког парка“ започело је 1897. године, и то за потребе обезбеђења питке воде за грађане Новог Сада. Врло брзо су откривена лековита својства термалне минералне воде која се појавила на дубини од 197 м. На територији непосредне близине бање и у парку укупно је до сада бушено седам бунара.

БИЉНЕ ВРСТЕ ПАРКА

У парку је регистрован 131 генотип, укључујући и вегетацију у заштитној зони парка. Заступљене су многе алохтоне врсте, и то стабла ликвидамбра (Liquidambar styraciflua L.), састојине стабла софоре (Sophora japonica L.) и црног ораха (Juglans nigra L.) великих размера, као и магнолије (Magnolia liliflora Desr. и Magnolia stellata Maxim.) и др. Од високих лишћара у парку се налазе и аутохтоне врсте типичне за низијске пределе- храст лужњак, бела топола, вез.

У парку се налазе стабла, која се издвајају по својој виталности и декоративности. На предњем платоу, испред саме зграде бање налази се старо стабло платана (Platanus aceriflolia Wild.), које убедљиво доминира простором. Изузетним хабитусом и великом старошћу се истичу стабла мочварног чемпреса (Taxodium distichum Rich.) која се налазе у близини језера, као и стабла калифорнијског либокедра (Libocedrus decurrens Torr.), црног бора (Pinus nigra), белог бора (Pinus silvestris) и Панчићеве оморике (Piceae omorika). Два стабла тулипановца (Liriodendron tulipifera L.) у „Футошком парку“ су најстарији забележени примерци ове врсте на јавним зеленим површинама у Новом Саду. У парку се налазе и најстарији представници мечје леске (Corylus colurna L.), старости око 110 година као и најстарије стабло гинка у Новом Саду..