Цвеће „говори“ кроз боје, мирисе, облике и културне асоцијације. Било да је реч о научним чињеницама, љубавним порукама или митологији, сваки цвет има своју причу.
Цвеће, поред своје лепоте и мириса, има дубоку симболику и начин на који „комуницира“ – кроз боје, облике, традиције, па чак и научне механизме. Ево основних карактеристика и начина на које цвеће „говори“:
1 . Симболичке карактеристике цвећа
- Боје: Свака боја има своје значење у језику цвећа (флорографија):
- Црвено – љубав, страст (нпр. руже).
- Бело – чистоћа, невиност (лљиљани, бели каранфили).
- Жуто – пријатељство, али и љубомора (неке културе га повезују са издајом).
- Љубичасто – достојанство, духовност (лаванда, љубичице).
- Плаво – мир, верност (различи, плава орхидеја).
- Врсте цвећа :
- Ружа – љубав, поштовање (црвена), тајна (жута).
- Лала – несрећна љубав (у турској култури симбол жртвовања).
- Сунцокрет (Хелиантхус) – верност, оптимизам (прати сунце).
- Орхидеја – раскош, софистицираност.
- Невен – трајна љубав, лечење.
2 . Научни „говор“ цвећа**
Цвеће комуницира на разне начине, иако не вербално:
- Хемијски сигнали:
- Неке биљке ослобађају мирисе да привуку опрашиваче (нпр. ноћне мирисне цвике привуку лептире).
- У опасности, биљке могу емитовати хемикалије да упозоре друге биљке (нпр. кад их напасе животиње).
- Промена боје :
- Неки цветови мењају боју да сигнализирају опрашивачима да су већ опрашени (нпр. Лантана).
- Покрети:
- Цвет сунцокрета прати сунце (хелиотропизам).
- Мимоса пудица (осетљива биљка) склапа листове на додир.
3 . Историјски и културни говор цвећа
- Викторијанска ера: Људи су слали тајне поруке кроз букете (флориографија). На пример:
- Црвена ружа + бели јоргован = „Твоја љубав ме чини срећним“.
- Обрнути каранфил = одбијање.
- Јапанска традиција** (Ханакотоба):
- Хризантема – истинска љубав, али и жалост (користи се на сахранама).
- Тресен (сакура) – пролазност живота.
- Грчка митологија:
- Нарцис је настао из мита о Нарцису који се заљубио у свој одраз.