Футошки парк

Футошки парк је настао у првој декади 19. века. Подигнут је као парк специјалне намене око Јодне бање. Пројектован је у мешовитом стилу, који је доминирао у вртној архитектури тог периода. Елементи сачуваног пројекта чувеног мађарског пејзажног архитекте Армина Пеца – Млађег (1855-1927) из 1907. године су препознатљиви у  реализованом решењу, о чему постоје документовани подаци. Простире се на површини од 8 ha, 13 ари, 06 м2. Комплекс објеката Јодне бање који се налазе у парку, са непосредном околином заштићен је 1986. године као споменик културе од великог значаја, тако да Футошки парк и Јодна бања чине културно-историјиску целину од великог значаја за град.

Дендрофлора парка је веома богата. У време подизања парка сађене су многобројне егзотичне и аутохтоне врсте. Накнадном садњом приликом делимичне реконструкције парка која је спроведена 1964. године, створен је веома богат фонд са преко 100 врста, варијетета и форми декоративне дендрофлоре.

Парком доминирају високи лишћари, како по броју заступљених врста, тако и по броју присутних примерака. Заступљене су  многе алохтоне врсте, и то стабла ликвидамбра (Liquidambar styraciflua L.), састојине стабла софоре (Sophora japonica L.) и црног ораха (Juglans nigra L.) великих размера, као и магнолије (Magnolia liliflora Desr. и Magnolia stellata Maxim.) и др. Од високих лишћара у парку се налазе и аутохтоне врсте типичне за низијске пределе- храст лужњак, бела топола, вез.

У парку се налазе стабла, која се издвајају по својој виталности и декоративности. На предњем платоу, испред саме зграде бање налази се старо стабло платана (Platanus aceriflolia Wild.), које убедљиво доминира простором. Два стабла  тулипановца (Liriodendron tulipifera L.) у Футошком парку су најстарији забележени примерци ове врсте на јавним зеленим површинама у Новом Саду. Посебно је декоративно стабло пирамидалне беле тополе (Populus alba var.pyramidalis Bunge).

У парку су високи четинари заступљени појединачно или у групама. Изузетним хабитусом и великом старошћу се истичу стабла мочварног чемпреса (Taxodium distichum Rich.), као и калифорнијског либокедра (Libocedrus decurrens Torr.), црног бора (Pinus nigra), белог бора (Pinus silvestris) и Панчићеве оморике (Piceae omorika).

У парку се налази више геотермалних извора. На територији непосредне близине Јодне бање и у парку укупно је досада бушено седам бунара. Сви бунари су бушени на приближно истој дубини, те вода у њима исте физичке и хемијске особине.