futoskiFutoški park


Futoški park je nastao u prvoj dekadi 19. veka. Podignut je kao park specijalne namene oko Jodne banje. Projektovan je u mešovitom stilu, koji je dominirao u vrtnoj arhitekturi tog perioda. Elementi sačuvanog projekta čuvenog mađarskog pejzažnog arhitekte Armina Peca – Mlađeg (1855-1927) iz 1907. godine su prepoznatljivi u  realizovanom rešenju, o čemu postoje dokumentovani podaci. Prostire se na površini od 8 ha, 13 ari, 06 m2. Kompleks objekata Jodne banje koji se nalaze u parku, sa neposrednom okolinom zaštićen je 1986. godine kao spomenik kulture od velikog značaja, tako da Futoški park i Jodna banja čine kulturno-istorijisku celinu od velikog značaja za grad.

Dendroflora parka je veoma bogata. U vreme podizanja parka sađene su mnogobrojne egzotične i autohtone vrste. Naknadnom sadnjom prilikom delimične rekonstrukcije parka koja je sprovedena 1964. godine, stvoren je veoma bogat fond sa preko 100 vrsta, varijeteta i formi dekorativne dendroflore.

Parkom dominiraju visoki lišćari, kako po broju zastupljenih vrsta, tako i po broju prisutnih primeraka. Zastupljene su  mnoge alohtone vrste, i to stabla likvidambra (Liquidambar styraciflua L.), sastojine stabla sofore (Sophora japonica L.) i crnog oraha (Juglans nigra L.) velikih razmera, kao i magnolije (Magnolia liliflora Desr. i Magnolia stellata Maxim.) i dr. Od visokih lišćara u parku se nalaze i autohtone vrste tipične za nizijske predele- hrast lužnjak, bela topola, vez.

U parku se nalaze stabla, koja se izdvajaju po svojoj vitalnosti i dekorativnosti. Na prednjem platou, ispred same zgrade banje nalazi se staro stablo platana (Platanus aceriflolia Wild.), koje ubedljivo dominira prostorom. Dva stabla  tulipanovca (Liriodendron tulipifera L.) u Futoškom parku su najstariji zabeleženi primerci ove vrste na javnim zelenim površinama u Novom Sadu. Posebno je dekorativno stablo piramidalne bele topole (Populus alba var.pyramidalis Bunge).

U parku su visoki četinari zastupljeni pojedinačno ili u grupama. Izuzetnim habitusom i velikom starošću se ističu stabla močvarnog čempresa (Taxodium distichum Rich.), kao i kalifornijskog libokedra (Libocedrus decurrens Torr.), crnog bora (Pinus nigra), belog bora (Pinus silvestris) i Pančićeve omorike (Piceae omorika).

U parku se nalazi više geotermalnih izvora. Na teritoriji neposredne blizine Jodne banje i u parku ukupno je dosada bušeno sedam bunara. Svi bunari su bušeni na približno istoj dubini, te voda u njima iste fizičke i hemijske osobine.