dunavskiДунавски парк


Најпознатији и најпосећенији је свакако Дунавски парк. Лоциран у самом центру града, представља омиљено шеталиште и место окупљања Новосађана. Захваљујући својој аутентичности, квалитетно осмишљеном простору и разноврсном биљном материјалу , Дунавски парк је 1998. године Уредбом Владе Републике Србије стављен под заштиту као споменик природе II категорије.

Простор на коме је подигнут парк је све до 1895. године био муљевита депресија, лиман-дунавски рукавац. Крајем 19. и почетком 20. века почиње значајније уређење дела града у коме се налази и данашњи Дунавски парк, тадашња Променада. Како је текла изградња, тако је уређиван и простор Променаде, насипањем земљишта и садњом дрвећа. Средином 30-тих година прошлог века извршено је насипање терена и формирање стаза, те овако уређена и проширена Променада добија назив Дунавски парк. Данашњи концепт парка даје др Ратибор Ђорђевић 1958. године. Решењем је задржан највећи број одраслог дрвећа, формирани су цветни елементи, а уклоњена деформисана и непожељна стабла.

Централни мотив парка је новоформирано језеро, у чијем центру се налази мало острвце са жалосном врбом. Оваква концепција парка је одржана до данас, и подједнако је атрактивна како и у време настанка парка. На велику радост најмлађих посетилаца парка све до првих мразева на језеру борави пар лабудова, већи број патака и корњачица.

Парк је богато украшен скулптурама које умногоме доприносе свечанијем изгледу парка. Свакако су највредније „Нимфа“ (рад Ђорђа Јовановића), биста Бранка Радичевића (рад И. Ацинa), фигура Ђуре Јакшића (рад Јована Солдатовића), биста Мирослава Антића (рад Павла Радовановића), фигура преподобног Сергеја Радоњешког (рад В. Куликова).

У парку се налази и реконструисана салетла, стилски укомпонована у окружје парка, која је место одржавања мањих концерата и различитих културних дешавања током летњих месеци.

На основу свега изнетог може се закључити да парк има значајне природне, културне и традиционалне вредности. Парк је стар преко 100 година, о чему сведоче бројна стара, лепо формирана стабла аутохтоне и алохтоне флоре, а има и доста егзота. Површина Дунавског парка износи 39.300 м2. У парку је преко 600 стабала различитих биљних врста. Посебне вредности су садржане у обиљу дендролошког материјала, међу којима је највреднији пирамидални храст (Quercus pedenculata far. fastigiata), затим дрворед копривића (Celtis australis), црвени кестен, мечја леска, платан, водени чемпрес, црвена шљива и многе друге.